Da li se jasno izražavaš i da li umeš da u reči staviš baš ono što misliš, osećaš i želiš da kažeš?
Da li, kada nešto ne razumeš u toku razgovora, sagovornika prekineš i zamoliš da ti to pojasni, ili se praviš da ti je sve jasno i nastavljaš komunikaciju?
Da li u toku razgovora pažljivo slušaš drugu stranu, ili već smišljaš u glavi šta ćeš da kažeš čim sagovornik prestane da priča?
Da li je, često, početak tvog odgovora na nečiju priču: ja to ovako, ili ja to onako?
Razmisli, koji su, u tvom slučaju ,odgovori na ova pitanja. Verujem da možeš da se setiš nekih situacija i tvojih reakcija na njih, a ja ću sada sa tobom podeliti neke od situacija koje su se meni desile.
Pripremala sam se za polaganje ispita iz joge i trebalo je da naučim 66 položaja koji se izvode tačno određenim redosledom. Odlučila sam da poređam sve slike položaja po redu, da ih odštampam i zalepim na zid i da ih tako naučim. Pripremila sam sličice na 4 strane i poslala bratu da mi ih odštampa sa sledećim tekstom: molim te odštampaj mi prilog. On sav srećan zove i kaže da je odštampao i donosi mi 2 papira, gde ja odmah zaključujem da je štampa bila dvostrana a da je moj plan bio da papire zalepim na zid i umesto da mu se zahvalim kažem mu: svaka ti čast, dvostrana štampa! Pa kako ti misliš da ih ja zalepim na zid? On u čudu kaže: kakav bre zid???
Ovo je jedan bezazleni primer, šta se dešava kada smo nejasni u komunikaciji i kako samo jedna izostavljena reč može da dovede do konflikta. Šta bi bilo da sam lepo napisala: Molim te odštampaj mi prilog jednostrano?
Jednom prilkom, sećam se, tek se bila pojavila nova tehnika senčenja kose ‘ombre’, otišla sam kod frizera na farbanje kose. Ja, inače zakleta plavuša, na pitanje frizera hoćemo li da radimo novu ombre tehniku, bez ijednog pitanja pristanem. Nisam imala pojma o čemu se radi a nisam ni pitala, jer sam ja u svojoj glavi već imala odgovor (samo ime ombre kaže da ću imati osenčenu kosu tj. pramenove – šta ima da pitam?!). Nakon 2 sata i nakon ombre tehinike, imala sam kosu tamno braon boje od korena pa do polovine glave. Bila sam moderna, ali očajna…plakala sam danima. Šta bi bilo da sam lepo pitala: A šta je to tehnika ombre?
Ranije mi se dešavalo, da čim počne neka priča u društvu, uopšte se ne fokusiram i ne slušam šta ko ima da ispriča, nego čujem jednu reč, zakačim se za nju, i jedva čekam da taj neko završi kako bih ja krenula sa pričom. I sada evo iz ove perspektive mi je žao što sam verovatno propustila mnogo zanimljivih priča i mogla mnogo iz njih da naučim, ali mi je drago da sam taj obrazac svog ponašanja uvidela i da radim na njemu. Znaš, kada ti pričaš uvek pričaš nešto što već znaš, a kada slušaš možda možeš nešto novo da naučiš. Šta bi bilo da sam pažljivo slušala?
Sličan ovom obrascu je i obrazac da kada neko priča o sebi, nekoj svojoj situaciji ili problemu, moj odgovor je ranije bio: ja sam u toj situaciji uradila tako i tako, i uvek sam priču okretala na sebe. Pa to nikome nije korisno. Šta koga briga u toj situaciji priča o meni? Zahvalna sam što to više ne radim i osećam se fenomenalno kada pažljivo saslušam sagovornika, ‘uđem u njegove cipele’ pre nego što bilo šta kažem, i tek onda sagledavši situaciju iz te perspektive dam odgovor.
Šta bi bilo da sam ranije stekla sve ove uvide? Ili možda još bolje pitanje, šta bi se desilo da ih nisam uopšte stekla i da sam nastavila da se ponašam kao ranije?
Od naše komunikacije zavisi kvalitet našeg života. Komunikacija je tema naše interaktivne online radionice ‘ZAŠTO NE RAZUMEMO JEDNI DRUGE’.
Šaljem Ti ljubav iz mog srca,
Jelena