Kada sam bila na jednoj edukaciji neko od polaznika je upitao našeg dobrog učitelja i mentora kako to da ga svi polaznici vole. On je na to odgovorio veoma jednostavno i bez premišljanja da on to njima prvo radi. Ostala sam bez teksta i toliko mi je ta rečenica odzvanjala u glavi da uopšte više nisam mogla da pratim predavanja. To je za mene bio onaj, znate, ‘aha momenat’. Razmišljajući u vožnji na povratku kući sa edukacije, misli su mi se rojile u glavi:
‘Pa da to je zaista tako! Koliko je to samo jednostavno i istinito! To osećanje kada ti nekog voliš i daješ ljubav ne može da donese ništa drugo nego samo ljubav…’ Tada sam obećala sebi da ću uvek biti ljubazna osoba puna ljubavi prema sebi, svojim bližnjima, okolini, drugim ljudima i svemu što me okružuje, a šta će drugi sa tim da rade, to je njihova stvar!
I znate šta se desilo? Sva moja energija koju sam nekada trošila da dokažem svima kako sam u pravu je sada bila usmerena na mnogo lepše stvari i jednostavno sam privukla u svoj život srećne, nasmejane, ispunjene ljude…Ustvari oni su uvek bili tu, samo ja to nisam videla od stalnog napora i truda da nađem nešto što ne valja pa da to ispravljam…kakav uzaludan i glup posao. Koga briga ko je u pravu i ko zna šta je to zaista biti u pravu. Moja istina i moja perspektiva mogu da budu potpuno drugačije od nečije druge istine i perspektive. I sada znam da sam u pravu samo ako sam nasmejana, srećna i ako pritom ne povređujem nikoga oko sebe. Mnogo je to lep osećaj. Mi smo kao ogledalo, sve što mi radimo to i dobijamo. Sada uvek prvo primetim dobru stvar u svemu, iako ponekad ona nije očigledna na prvi pogled, ali verujte da uvek ima nešto dobro u svemu. Mnogo volim da volim, da prva pošaljem osmeh, da kažem ‘volim te’, da zagrlim, jer to mi daje predivno osećanje koje ispunjava moje srce i dušu. Možda bih ranije taktizirala i čekala da to meni neko prvi uradi, ali čemu to?!
U mojoj porodici svaki dan započinje i završava se sa iskazivanjem ljubavi. Sećam se kada smo bili na porodičnom letovanju sa prijateljima kako im je bilo čudno što naglas i često, ponekad umesto reči ’hvala’ govorimo jedni drugima ‘volim te’. Pitali su me kako to da imam takav odnos sa muškom decom i da nije to malo preterano. Bila sam u čudu, kako ljubav može biti preterana?!
Kako je sa vama? Da li više volite da volite ili da budete u pravu?
Odgovor na ovo pitanje možete naći u našem autorskom online programu
VERUJ SEBI u kojem obrađujemo 6 tema koje su važne svakoj osobi na ovoj planeti.
Šaljem vam ljubav iz mog srca,
Jelena